Kaj je babo?

* Kako je nastala ideja za film?

- Ta ideja postoji još od 1999. godine. Prvo je trebalo da reditelji budu pokojni Branko Bauer, Goran Dukić i Rajko Grlić, koji su u Americi i nisu odavno u Hrvatskoj. Posle su se izmenila neka druga tri režisera, među kojima je najpoznatiji bio Dalibor Matanić. To je sve bilo dobro, dok nisam isuviše počeo da radim na projektu koji sada snimam. Onda sam počeo da radim film s Niućem i tako smo se skupili. Ja sam uleteo kao treći reditelj sasvim slučajno, jer je on nešto kasnio a ja nisam imao više vremena da ga čekam, te sam snimio svoju priču.

* O čemu govori Vaša priča?

- Moja priča je prva. Ona govori o odnosu oca i sina. Otac je izbeglica iz Bosne koji živi u Zagrebu, muslimanske veroispovesti i oženjen je hrvaticom. Ima sina koji je rođen u Zagrebu i film zbog toga ima podnaslov "Kaj je babo“. Njih dvojica kreću na utakmicu i razrešavaju neke svoje unutrašnje odnose.

* Ustvari, u filmu se samo kao paravan koristi utakmica Hajduk-Dinamo...

- Da, priča o nogometu je samo povod za linije između malih ljudskih sudbina. Tako da imamo i dokumentarne originalne stvari, ali je naprosto prikazana naša kultura koja ima svoj najnormalniji život. To su takvi odnosi gde su, defacto, mogli biti i filatelisti, na primer, a ne samo navijači. Svako ima svojih problema, samo je ovo nešto što ih povezuje.

* Da li bilo teško realizovati ceo projekat?

- Prva sredstva su došla od Instituta za film iz Beograda. Ovo je vrlo jeftin projekat i ceo je koštao, sa kopijama tridesetpetice, ukupno stohiljada evra. Naša ideja je da, dok čekamo i radimo projekte koji su malo skuplji, stavimo kameru na rame i snimimo film. U početku smo se čudili kako niko nije to kritikovao, a zatim smo shvatili da je super to što niko nije spomenuo nikada da je to snimano na elektronici, a zatim prebacivano na filmsku traku i da je to zapravo non-budget film.

* Da li planirate da se i u budućnosti bavite radom na projektima sličnog tipa?

- Pa nisam siguran. Sada radim dva projekta. Kao producent radim sa Rajkom Grlićem. To je koprodukcija Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Bosne a sada, verujemo, i Srbije. Više ću raditi kao producent i pokušavati u tom smislu da udružim što više ljudi, tako da ne verujem da ću se baviti omnibusima.