Naše društvo ima mnogo kafkijanskih karaktera

*Vaš film predstavlja kombinaciju argentinske stvarnosti sa ranim Haroldom Pinterom?

- Moj film predstavlja neku vrstu smešne priče, ali u njega ne ubacujem gegove. To je drama o argentinskoj krizi, a u portretisanju teških trenutaka ubačeni su zabavni dijalozi koji izazivaju smeh.

* Istovremeno, to je i malo zastrašujuća priča sa velikim sličnostima Kafkinim pričama...

- Da, to je tačno. Naše društvo ima mnogo kafkijanskih karaktera.

* Svi karakteri u filmu su u stalnoj kontradikciji između onoga što žele da urade, što moraju da urade i šta rade. Zbog čega?

- Da, stalna kontradikcija je prisutna tokom celog filma. Svaki lik ima mnogo kontradiktornosti. Postavljaju se njihove moralne vrednosti, jer oni moraju da obavljaju svakodnevne poslove, da jedu, da rade, ali kada nemaš osnovna sredstva za to onda tvoje nade, snovi bivaju potisnute i zamenute drugim stvarima.

* Kako komentarišete novo doba argentinskog filma?

- U poslednje vreme u Argentini se snima mnogo filmova. Prošle godine je prikazano sedamnaest naslova, što je veliki uspeh. Budućnost mladih ljudi nije sigurna, ne možeš je programirati. Pre dvadeset godina učila su se prava ili ekonomija i to je bila sigurna budućnost. Sada mnogo više mladih ljudi studira umetnost – film, muziku, slikarstvo... i otvara se perspektiva za njih. Osnovan je Institut za film pre 10 godina koji je podržan dobrim zakonom o filmu i sada pomažu novčano mlade ljude. To čini Buenos Ajres metropolom filma.

* Ali filmovi koji se snimaju nisu komercijalni...

- Ta čno , imamo donacije instituta i oni biraju različite filmove. Naravno, tu ima i mnogo loših filmova, što je u redu jer i iz njih možeš da učiš.

*Da li teško naći dobre glumce u Argentini?

- Ne. U Argentini postoji veliki broj nezavisnih pozorišta i pozorišnih trupa. To su mala pozorišta ali dela su izuzetno dobra a gluma jako kvalitetna. Ja sam prvo radio u pozorištu tako da imam iskustva. Za film "Dobar život" šest meseci sam proveo tražeći glumce.

* Vi ste prvo snimali kratke filmove, ovo je vaš prvi igrani film. Šta Vas je navelo da promenite?

- Institut za film je izbacio konkurs koji je trajao dve godine za davanje sredstava mladom autoru za njegov prvi film. Ja sam novac dobio još pre četiri godine. U konkurenciji je bilo 200 umetnika, a oni su izabrali dva. Jedan je bio moj film. Međutim, na sredini snimanja došlo je do krize i to mi je odnelo skoro tri godine. Završio sam ga pre godinu dana i sada sam jako srećan zbog toga jer mi je snimanje bilo poprilično traumatično. Četiri puta sam prekidao zbog menjanja tehničke ekipe, tri puta zbog glumačke i jednostavno nisam mogao da vidim njegov kraj. Ali, nakon njegovog završetka u samo jednoj godini moj život se jako promenio. Osvojio sam nagrade na velikom broju festivala. Veliki broj zemalja ga je otkupio za komercijno prikazivanje, a Holivud želi da napravi njegov rimejk.

* Tematika filmova se uglavnom bazira na socijalnoj stvarnosti...

- Ekonomska kriza je bila traumatična za nas. Imamo mnogo priča koje govore o tome. Te socijalne priče privlače ljude i zbog toga ih ima toliko...