Čuvar Kinotekine riznice

Na filmu je debitovao kao reditelj dokumentarnog ostvarenja "Specijalno vaspitanje" 1987. godine, a u oblasti igranog programa TV serijom "Dome, slatki dome" iste godine, nakon koje je usledio TV film "Telefomanija". Milutin Petrović je režirao više od 30 muzičkih spotova za najpoznatije rok grupe u ex-Jugoslaviji i više desetina reklamnih kampanja za advertajzing agencije. Godine 1993. režirao je kultni pozorišni mjuzikl " Trinidad ". Bio je reditelj, koscenarista i koproducent dugometražnog igranog filma "Zemlja istine, ljubavi i slobode" za koji je dobio "Fazbinderovu nagradu" u Manhajmu, nagradu žirija na festivalu Sočiju i prvu nagradu za scenario na Festivalu u Vrnjačkoj Banji. Filmom "Jug-jugoistok" ne samo da je otvorio novo poglavlje srpskog filma, već je vratio na filmsku scenu zapostavljenu ikonu srpskog filma Sonju Savić.

* Da li je Hičkok bio inspiracija za film ili ličnost Sonje Savić?

- U početku, na "stolu" pred Sašom Radojevićem i preda mnom bilo je - Sonja Savić i Beograd ... A Hičkok je uvek prisutan, na njega se ustvari navukao Oto Premindžer i njegov "Bani Lejk iz mising"... Ostalo je legenda...

* Kako izgleda biti i reditelj i producent i glumac i scenarista sopstvenog filma danas u Srbiji?

- ...I far majstor i vozač i PR i rasvetljivač i nosač harfe u studio... I zbog toga me nazivaju "renesansni čovek"... He, he... Pa ne bih ja kukao ni zbog čega. Teško da je nekome lepše nego meni i mrzim kada čujem režisere i glumce kako kukaju. Uvek zamislim kako bih mogao da budem mesar koji krene na posao u 6 ujutru iz Krnjače i onda ceo dan ponavlja: "`oćete da sitnije isečem ovaj parizer, komšinice?"...

* Interesantna je pojava tolikog broja režisera u Vašem filmu. Kako ste se i zbog čega na to odlučili?

- Opšte je mišljenje da su glumci najveće blago domaćeg filma. E pa nisu, već su režiseri i to kada glume. "Jug-jugoistok" je film u kome se kaže da "ne postoji stvarnost, već postoje samo filmovi". To bi moglo da znači i da ne postoje glumci, već da su svi režiseri.

* Da li zbog osobenog filmskog jezika smatrate sebe rodonačelnikom novog filmskog talasa u srpskoj kinematografiji?

- Ne. Nema talasa u Srbiji. Voleo bih da sebe smatram čuvarem pameti čija je riznica u Kinoteci.

* Kakav prijem očekujete kod beogradske publike?

- Očekujem da se ispostavi da je svaki stoti građanin Srbije (što čini jedan odsto stanovništva) još sposoban da sebe ne smatra budalom, kojoj se uvaljuju gluposti u biosopskim salama. Ja verujem da još ima ljudi koji sem oduzimanja i sabiranja jednocifrenih brojeva filmske umetnosti, znaju i da stepenuju, da računaju korene i logoritmove. "Jug-jugoistok" je rešenje za taj jedan odsto srba. I baš me zanima šta će se dogoditi. Distribucija našeg filma je veliki test za Srbiju i njenu elitu.

Ne verujem da je nekome lepše nego meni i mrzim kada čujem režisere i glumce kako kukaju. Uvek zamislim kako bih mogao da budem mesar koji krene na posao u 6 ujutru iz Krnjače i onda ceo dan ponavlja: "`oćete da sitnije isečem ovaj parizer, komšinice?"...