Bili smo kao Ocean's Eleven

Kako je sve počelo. Sećam se te davne 2003. Po mom iskustvu ne treba biti originalan, nego ponavljaj ono što piše u katalogu...

* Kako je došlo do snimanja filma?

- Umetnički direktor projekta Nikolaj Nikitin, kojeg sam upoznao u Berlinu pre dve godine kada sam dobio Zlatnog medveda, došao je na ideju da zajedno s "Icon" filmom iz Nemačke snime omnibus film, u kome će učestvovati šest mladih istočnoevropskih reditelja. Onda je on došao u Beograd i pitao me da li bi hteo da radim. Meni se u tom trenutku to jako svidelo. Volim omnibuse, volim da ih gledam i uvek mi je nekako bilo zanimljivo da budem deo jednog omnibusa. Jer posao reditelja je usamljen, a ovako imaš još pet drugih reditelja, s kojima treba da sarađuješ. I to je bilo nešto najuzbudljivije. Bili smo kao "Ocean's Eleven", Nikitin nas je spojio, nismo se uopšte ranije znali. Prvi susret je bio pre godinu dana u Berlinu, gde smo razmenili lične podatke i krenuli da radimo zajedno. Od tada do sada smo postali prijatelji. I to je najlepše u celoj ovoj stvari, jer vas film nekako zbliži.

* Film nosi interesantan podnaslov 'Šest pogleda na generaciju'...

- Mi smo to preveli kao generacija u šest slika.

* Kojoj generaciji je namenjen ovaj film?

- Prvo, ovo je generacijski film, jer smo svi reditelji iste generacije, a drugo tema nam je bila generacija. Mi smo se ustvari bavili tranzicijom u svim našim zemljama, jer se naše zemlje sve u ovom trenutku nalaze u tranziciji i bavili smo se različitim generacijama odnosno likovima koji sada pokušavaju iz različitih generacija da se nekako prilagode tom nekom potpuno novom vremenu, u čijim životima se dešavaju lomovi. Film se fokusira na spektar generacija, od mlađih do starijih. Lično, bazirao sam se na srednjoj generaciji, jer sam negde shvatio da je to možda generacija koja je najviše osetila lomove. Mlađi se lako adaptiraju na nove uslove ali, poput moje junakinje u filmu, mnogi ljudi srednje generacije izgubili su posao i bili prinuđeni da se bave nečim drugim, nečim što nikad nisu mislili da će se baviti.

* Ko je glavna junakinja filma?

- Glavna junakinja mog filma je stjuardesa koja je ostala bez posla usled tranzicije i sada radi kao kondukterka, ali se i dalje ponaša kao da je stjuardesa i tako se i dalje odnosi prema putnicima. Film prati jedan njen dan u kome sve kreće naopako i u kome se ceo svet ruši.

*?

- Ideja da bude kratki, duhovit film o očaju, jer je očaj dominantno osećanje za sve nas koji živimo ovde i to je nešto sa čime se susretneš čim izađeš na ulicu. Izazov je bio da napravim film o očaju, a da ljudi izlaze s filma sa nadom, s nekim pozitivnim osećanjima, da se dobro osećaju. U Berlinu sam to uspeo. Sad očekujem da vidim kako će beogradska publika reagovati na film. Meni je uvek bitno da film komunicira sa publikom i da bude zanimljiv. Ja volim da pravim duhovite filmove jer onda osetim kako publika reaguje, ako odreaguje na prvu repliku ili prvu scenu koja je duhovita onda mogu da se smirim.