Ko je zapravo bio, Dr. Alfred C. Kinsey ili Dr. Seks kako su ga mnogi ljudi zvali, a kog je maestralno odglumio Liam Nison?

Dr. Seks. Tako su zvali Dr. Alfeda C. Kinseya, inače profesora Zoologije, studenti na Univerzitetu u Indijani tokom '40-tih i '50-tih godina prošlog veka. Kinsi je inače bio entomolog, ali krajem '30-tih godina prošlog veka otkriva svoj pravi životni poziv- seks i njegova karijera seksologa počinje 1938 godine, kada je bio u svojim 40-tim godinama i kada je postigao sve što je mogao u zoologiji i tražio negi drugi način da utroši svoju ogramnu energiju. Tih dana o seksu se nije mnogo pričalo i nije bio izučavan na univerzitetima, osim bledunjavih, efemernih kurseva ''Brak i porodica''. Studenti širom S.A.D. zbog epidemije veneričnih bolesti širom zemlje potajno su želeli kurseve koji su bili iskreni i informativni, koji su rasvetlajvali seks i njegove mehanizme, bolesti i kontracepciju, a Kinsi je jedini bio spreman da prihvati izazov.

Njegov kurs o braku bio je otvoren samo za starije, studente i profesore koji su bili venčani ili vereni, a sadržao je 11 predavanja sveukupno- pet o socijalnim, pravnim i religijskim stranama seksa i još šest o psihologiji i seksualnim navikama ''ljudskih životinja'' kako je Kinsi voleo da kaže. Kinsi je zainteresovao slušaoce rekavši da postoje samo tri vrste seksualne abnormalnosti- apstinencija, celibat i odloženi brak, i apsolutno ih je šokirao prikazujući slajdove sa slikama seksualnih odnosa, penisa u erekciji i drugim, predajući najsuvljim i najnaučnijim glasom. Stotine studenata radoznalih da čuju o seksu što nisu znali ranije se prijavilo i tvrdilo da je vereno samo da bi mogli da prisustvuju predavanjima. I tu postaje zanimljivo. Studenti sa kursa počinju da dolaze kod Kinsija za savete o seksualnim pitanjima, i on postaje zainteresovan ne samo za njihove strahove, brige već i za njihove seksualne navike, koje su kako je bilo za očekivati kretale se od jedne krajnosti do druge. Ono što je Kinsija iznenadilo bila je ne samovarijacija u iskustvu i ponašanju, nego činjenica da su ljudi znali više o seksualnom životu životinja nego ljudi. Kao rezultat toga odlučio je da uradi veliko istraživanje o ljudskoj seksualnosti da bi ispravio ovu grešku. Ostalo je istorija.

Pre Kinsijeve smrti 1956. godine, on i njegova ekipa saradnika uradila je oko 18 000 intervjua sa ljudima svih životnih dobi, skupljajući podatke o njihovim seksualnim navikama. Intervjui tokom kojih su Kinsi i njegova ekipa pokušavali da saznaju što više mogu o pojedincima sastoajao se od toga da ispitanik bude što opušteniji uz ponuđene cigarete, bezaalkoholna ili ako su prilike dozvoljavale alkoholna pića, a sastojao se od 350 pitanja i trebalo je otprilike dva sata da se odgovori na sva pitanja. Kinsi je bio majstor u izvlačenju informacija iz ljudi tako da su mu otkrivali svoje najveće tajne, i bez grečke je mogao da pretpostavi da li neko govori istinu ili nešto krije. Najveći broj ljudi je bio zadovoljan time što može da se rastereti i doprinese nauci. Rezulat svega toga bila je knjiga ''Seksualne navike muškaraca'' koje su se pojavile 1948. godine koja je bila jedna od najproavanijih knjiga od ''Prohujalo sa vihorom'', a zatim je usledila sledeća knjiga ''Seksualne navike žena'', objavljene pet godina kasnije i podjednako popularne.

Knjige su svakako bile kontroverzne, a njegovi kritičari su ga napadali i po pitanju morala i tehničkih osnova- umanjivao je instituciju braka, zagovarao slobodnu ljubav, normalizovao homoseksualnost, njegove statističke analize bile su bez greške, a knjige su bez obzira na sve imale velikog uticaja. Demonstrirajući raznovrsnost ljudske seksualne aktivnosti, Kinsi je tvrdio da ne postoji ''normalno'' ponašanje i to je otvorilo društvo da sa manje predrasuda gleda na neke seksualne navike. Prema Kinsji svaki obostrani seksualni čin bio je prihvatljiv i iako je predstavljao sebe kao nezainteresovanog naučnika, zapravo je bio reformator progresivne ere i advokat seksa. Njegova otkrića pomogla su da se dogodi seksualna sloboda '60'tih godina prošlog veka, donela nam poglede na seksualnu aktivnost Mastersa i Džonsona i mnogih drugih. Čak je i Hugh M. Hefner naveo Kinsija kao jednog od svojih uzora za objavljivanje časopisa Plazboz koji uređuje 52. godine.

Kinsijevo ime je tokom 1953. godine uz ime predsednika bilo najpoznatije u celoj Americi, a čak je i njemu u čast komponovano nekoliko pesama kao npr. ''The Kinsey Boogie'' i ''Ooh, Dr. Kinsey'' i bio je tema mnogobrojnih čalnaka i stripova, a koji je osnovao koji danas nosi njegovo ime (ranije Institut za seksualna istraživanja).

Nažalost širom sveta ne zna se mnogo o njemu. Nadamo se da će ovaj biografski film ispraviti tu grešku.