Sa razočarenjem je dočekana vest da sutra uveče 33. Fest neće, kako je bilo planirano, proglasiti završenim jedan od najznačajnijih evropskih filmskih autora, grčki reditelj Teo Angelopulos. Uz odobrenje gospođice Dubravke Lakić, članice Saveta FEST-a i novinarke dnevnog lista Politika, prenosimo delove njenog intervjua sa Angelopulosom, objavljenog u jučerašnjem izdanju Politike.

* Festova publika ne krije razočarenje što Vas ponovo neće lično pozdraviti.

– Ali, ja od srca pozdravljam i Beograd i publiku festivala koja je uvek volela i gledala moje filmove. Osećala ih na pravi način. Nažalost, u godinama sam kada je moje zdravlje mnogo toga diktira protiv moje volje. Prinuđen sam da poslušam savet lekara, da bi putovanje po hladnom vremenu za mene bilo loše. Radoznao sam da čujem utiske Beograđana o "Polju suza".

* Ljudska tragedija je tema i Vaših predhodnih filmova ali ste je u "Polje suza" kao nikada do sada, izrazili jezikom teatra. Svaka scena u njemu je raskošna, klasična grčka pozorišna drama?

– Istina je da na početku filma ima uvod, narator na način kakav je uobičajen u tragedijama. Tu je i glasnik koji vas upoznaje sa sadržajem i uvodi u likove. Tu su i monolozi junaka, hor i filmska struktura koja jeste struktura grčke tragedije i to eshilovske, pre svega. Ima u "Polju suza" scena koje kao da su iz Eshilovog "Okovanog Prometeja", a setite se da Prometej na kraju komada plače. Zatim, sukob dva brata u mom filmu je kao sukob Polinika i Eteokla u njegovoj "Sedmorici protiv Tebe". Konačno, tu je i lik Eleni, njihove majke s kojom se sve završava u sceni poput Sofoklove "Antigone". Dakle, film jeste struktuiran kao grčka tragedija.

* U ovom filmu ne bavite se samo istorijom Grčke u prvoj polovini 20. veka, već je ovo i promatranje istorije Balkana?

– Mislim da sam tretirao događaje na način koji zovem – nadrastanjem perioda, vremena i mesta u kojima se odvijaju. To može biti istorija Balkana, Srednjeg i Dalekog istoka, bilo kojeg mesta na svetu u kojima sada konflikti proizvode žrtve i ljudsku tragediju. Ne bih ni snimio ovaj film da nisam čvrsto verovao da on govori o ljudskoj tragediji ma gde se ona dešavala. U tom smislu, ovo nije film o grčkoj istoriji.

* A koliko grčka mitologija ima uticaja na Vas?

– Mi nemamo Hansa Kristijana Andersena i njegove bajke. Odrastamo uz mešavinu istorije i mitologije koja se prenosila usmenim predanjem, sa kolena na koleno, podjednako bliska svima. Međutim, dodir mitološkog, ti začini koji su obeležili grčki prostor, sada su nestali. Mlada generacija ima neke svoje druge, nove bajke. Ljudi poput mene, nose sobom tu stranu tradiciju, onu koja u sebi ima istinsko ljudsko postojanje i ljudsku sudbinu.