Jezik

eng

Pratite nas

Intervju sa Sanjom Savić, scenaristkinjom i rediteljkom filma "Naši očevi, majke i njihova deca"

Premijera filma je 01. marta, u 20h u Domu omladine Beograda.

 

Koliko je teško snimiti prvi film kod nas?

Veoma teško. Sreća je što kada hoćete da snimite prvi film niste svesni šta vas čeka i onda upadate u neke relacije, u akcije, za koje ne biste inače upali.

Koliko je teško za dramaturga režirati prvi film?

Ja sam od prve godine imala neko interesovanje za režiju, zato što me interesuje animacija, storibordovi i tako dalje. Radila sam na nekoliko projekata, tako da sam od starta imala taj neki vizuelni pristup. Naravno, pronašla sam saradnike koji su mogli  sva ta neka moja neznanja da pokriju, u režijskom smislu.

Da li je važno biti reditelj u školskom smislu, s obzirom da sada dolaze nove generacije ljudi koji prave filmove?

To je Majk Fidžis u svojoj knjizi „Digital Filmmaking” otprilike ohrabrio sve ljude da postanu filmejkeri. Mislim da je u našim okolnostima veoma bitno da shvatimo da mi nemamo sistem kao što ima Amerika, po kome mi sada učimo. Mislim da je taj neki gerilski pristup, na početku bavljenja filmom, izuzetno koristan, jer je to najbolji način da se uđe u te tokove kod nas, pa i da se nauči kako i šta funkcioniše. Nekako uvek imamo prevelika očekivanja posle studija. Mislimo da je sve to savršeno i sređeno, da mi samo treba da se užlebimo u neki već postojeći put, ali zapravo moramo da ga napravimo sami.
 

Koliko ste kraćih filmova snimili do sada?

Radila sam dosta studentskih scenarija, a režirala sam film na masteru „Kako mravi i krave utiču na ženski život“ i još jedan film „Bubamara“ - koji je ustvari autoportret, ali je bio na dva, tri festivala što je za mene prevazišlo sva očekivanja.

Da li su ljudi bili pomalo skeptični što dramaturg želi da režira film?

Pa, zapravo nisu, zato što sam radila sa prijateljima, četvoro osnovnih saradnika su mi prijatelji sa kojima sa već radila i oni zbilja nisu imali problem sa tim, čak je bilo i suprotno.

Šta bi ste vi savetovali mladim filmadžijama?

Da rade, da vode računa da održe ekipu uz sebe, mislim da je to ključna stvar. Jer zbilja, stvaraoci ne mogu sami, osim možda neke vrste eksperimentalnog filma, ali ako se radi o narativnom pristupu, izrazito je važno da pored sebe imaju profesionalce, prijatelje ili ljude sa kojima se razumeju i razmišljaju na sličan način kao oni.

Koji su Vaši rediteljski uzori?

Kad me to neko pita, Tarkovski mi prođe kroz glavu, iako nemam nikakve veze sa njim u estetskom pogledu, ali verovatno Pol Šreder kao scenarista koji režira. Tako da, neka budu Šreder i Tarkovski.

Sponzori

Pokrovitelj
Lukoil
 
Partneri
MTS
 
Bambi
 
Gorki list
 
Ford
 
 
 
 
http://www.nestle.rs/brands/nescafe