Kako ste se odlučili da radite priču o ovoj naučnici?
Jang Hu: Pre svega ona (Čan Junmei) je izuzetno značajna za kinesku medicinu, naročito zbog svog doprinosa u suzbijanju SARS-a. Nakon što je diplomirala u Kini otišla je na usavršavanje u Moskvu, ali ona nije samo izuzetan stručnjak već i izuzetna osoba. Sve to je dovelo do toga da snimimo ovaj film o njoj. Ona je i dalje živa, ima devedeset i jednu godinu.
Da li vam je bilo važnije da razvijete odnos između glavnih junaka u filmu ili dokumentaristički aspekt?
Jang Hu: Bila su mi podjednako važna. Film počinje kada je junakinja imala osamnaest godina pa dok je imala osamdeset i devet , što je veliki vremenski raspon, i to je sve igrala jedna glumica koja sada ima četrdeset i tri godine. Tako da je ona uložila dosta truda i emocija kako bi dosledno izvela ovaj lik.
Kako ste odabrali baš tu glumicu i kakva je bila vaša saradnja?
Jang Hu: Dugo sam razmišljao koga ću da odaberem. Isprva sam razmišljao da uzmem glumicu koja ima osamnaest godina koja bi glumila taj period života, zatim glumicu srednjih godina i onda stariju, ali sam zaključio da je za efekat filma bilo bolje da odaberem ovu glumicu. Ona inače ima četrdeset i tri godine, a pritom izgleda mladoliko, tako da ona ima i zrelost koja je potrebna za ovu ulogu. Uradila je jedan izuzetno težak zadatak i sve ovo objedinila. Ona je jedna izuzetna glumica. Bilo je samo poteškoća oko šminke, morali smo da je šminkamo da izgleda mlađe i da izgleda mnogo starije. Trebalo je dosta vremena svakodnevno da se dobro našminka, ali na velikom ekranu se na nekim mestima baš videlo da nije prirodno, tako da smo šminku kombunovali sa specijalnim efektima. To smo takođe morali da radimo i sa glavnim glumcem ne samo sa glumicom.
Da li ste u nekom trenutku morali da žrtvujete doslednost samo autobiografije, zarad dramske radnje?
Sve što se vidi u filmu, svi detalji, i svi događaju su uzeti iz stvarnosti, što je za mene bilo izuzetno bitno.
Koliko je teško snimiti film i kakvi su uslovi u Kini?
Jang Hu: Naš studio je studio koji se isključivo bavi vojskom ili ratom, svaki film iz našeg studija ima tu primarnu temu, čak i ovaj, jer je Čan Junmei zapravo vojni lekar.
Da li ste imali prilike da radite sa rediteljima sa zapada, i da li filmmejkeri iz Evrope imaju priliku da rade u Kini?
Jang Hu: Nisam konkretno radio ni sa kim sa zapada, ali sam imao priliku da upoznam Nikitu Mihalkova sa kojim sam se sprijateljio. Mi u Kini sve više sarađujemo sa drugim zemljama. Najviše sa Sjedinjenim državama i Japanom, zatim Rusijom, Engleskom, tako da baš dosta ljudi rade i razvijaju se kod nas. Nadam se da će neki srpski glumci ili reditelji da dođu kod nas. Naš studio je prilično poznat u Kini imamo oko 900 radnika i svi učestvuju u radu na filmu i ukoliko neko želi da dođe iz Srbije kod nas, veoma je dobrodošao.
