Jezik

eng

Pratite nas

Filmska relativizacija standarda ili izoštravanje pogleda ka sebi, drugima, prošlosti i sadašnjosti koja preti da postane budućnost

Jugoslav Pantelić



Nekada davno postojala je inicijativa da se Fest održava baš negde u ovo doba godine. Argumenti za takav predlog bili su znatno drukčiji od onih koji su uslovili ovo atipično majsko izdanje našeg festivala. Uz poštovanje svih epidemioloških mera pred vama je 49. izdanje Festa, s velikim brojem dela koja će vas naterati na razmišljanje, smeh, ali i pokoju suzu. Ništa čudno, jer svetovi autora koji su pretočeni u ovogodišnje filmove Festa samo su pokretne slike stvarnosti ili imaginacije koje se, kako vreme prolazi, sve više prepliću.

U trci za nagradu „Beogradski pobednik” ove godine je 18 filmova iz Srbije, Francuske, Nemačke, SAD, Grčke, Irana, Slovenije, Mađarske, Turske, Hrvatske, Argentine, Velike Britanije, Tunisa, Obale Slonovače... Među rediteljkama i rediteljima čiji se filmovi takmiče, na Fest se vraćaju Oleg Novković, Argiris Papadimitropulos, Suzana Nakjareli, Dalibor Matanić, Vinko Moderdonfer, Lili Horvat, a među kandidatima za nagrade su i najnovija ostvarenja Madžida Madžidija, Danila Šerbedžije, Ivana Ikića, Marka Bergera, Oskara Relera, Barbare Ot...

Filmovi Festa - od strogo intimnih priča do onih čiji epilozi imaju veliki društveni značaj - nude iskreno ogoljene delove života pojedinaca koji su hrabrošću ili bez nje promenili svoj život i živote onih koji ih okružuju.

Filmovi ovogodišnjeg Glavnog programa jesu smele ekranizacije istih takvih scenarija i najčešće otvaraju pitanja na koja je teško dati univerzalan odgovor. Relativizacija standarda i potražnja za odgovorima na nepostavljena pitanja koja nameće život nisu samo privilegija Glavnog programa.

Program Fest fokus, čijih 15 filmova premijerno gledamo u Domu omladine, i ove godine nudi filmski pačvork čije delove spaja smeli autorski izraz. Od kamernih drama do uspelih pokušaja demistifikacije kompleksnih ljudskih sudbina kroz žanrovske improvizacije koje nameću same teme, Fest fokus je selekcija koja formu stavlja u drugi plan, iza suštine.

Na gotovo 200 filmskih projekcija (od 7. do 16. maja) moguće je videti 71 premijerni celovečernji film, pet kratkih ostvarenja (Fest intro) i 10 vanvremenskih klasika koji su obeležili istoriju našeg festivala. Kada smo kod brojeva, oni izgledaju ovako: na 49. Festu gledaćemo 20 debitantskih filmova, žene su režirale 19 festivalskih naslova, dok se osam ostvarenja u raznim selekcijama dotiče LGBT tema.

I na ovogodišnjem Festu primetna je značajna zastupljenost domaćeg filma. Srpska filmska produkcija prisutna je u gotovo svim segmentima festivala. Gledaćemo šest dugometražnih filmova, tri kratka ostvarenja i dve celovečernje domaće filmske koprodukcije.

Festivalski program Gala, koji tradicionalno privlači najveći broj gledalaca, ove godine na jednom mestu okuplja najnovije filmove autora kao što su Kloe Džao, Vudi Alen, Florijan Zeler, Vigo Mortensen, Ištvan Sabo, Kijoši Kurosava, Izabel Košet, Darijus Marder, Emerald Fenel, Li Ajzak Čung, Sajmon Ston, čiji film Veliko iskopavanje (The Dig) i otvara festival. Na velikom platnu u programu Gala gledaćete Frensis Makdormand, Keri Maligan, Džonija Depa, Riza Ahmeda, ser Entonija Hopkinsa, Oliviju Kolman, Kolina Firta, Rejfa Fajnsa, Klausa Mariju Brandauera, Havijera Bardema, Branku Katić, Sigorni Viver, Selmu Hajek, Kejt Vinslet, Helen Miren, Miru Furlan, Žilijet Binoš, Tildu Svinton... Neke ćemo videti u više filmova, poput pomenute Keri Maligan, ali i našeg Borisa Isakovića, te Leona Lučeva i izvesno jednog od najznačajnijih nemačkih glumaca današnjice Janisa Nivenera. Mnogo je glumaca, scenarista, reditelja koje ćete ove godine prvi put otkriti na Festu, a koji će u godinama što dolaze biti isticani u tekstovima poput ovog. No festivali, pored ostalog, tome i služe, da uz već etablirana, na velika vrata uvedu i ona imena koja su na početku izvesno uspešne buduće karijere.

Pred projekcije filmova u više programskih celina, a u okviru sekcije Fest intro, videćete kratke filmove čiji su autori, osim Pedra Almodovara, i Luka Bursać, Nika Fehmiu, Aleksandar Adžić i Katarina Koljević.

U svojoj bogatoj filmskoj ponudi 49. Fest skrenuće pažnju i na neke ličnosti iz istorije umetnosti, ali i drugih oblasti života, poput Šona Makgauana, Rajnera Vernera Fazbindera, Eleonore Marks, Petra Hektorovića, Davida Štrpca, Džeroma Dejvida Selindžera, Bejzila Brauna, Meri Aning, te Miljena Kreke Kljakovića, koji je uz Purišu Đorđevića i Radeta Šerbedžiju laureat ovogodišnje počasne nagrade Festa „Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.

U susret jubileju ove godine klasike Festa prikazujemo pod imenom Festovih pedeset. Specijalno za ovu priliku obezbeđene su besprekorne kopije remek-dela Kjubrika, Šlesindžera, Šlendorfa, Tarkovskog, Bunjuela, Viskontija, Bergmana, Beneksa i Demija.

Pred nama je deset festivalskih dana koji nude mnogo. Na vama je da pokušate da doživite što je moguće više od toga.

 

Jugoslav Pantelić

Umetnički direktor Festa

Beograd, april 2021.

Uz posebnu zahvalnost prijatelju